Kako Jova kaže: You promise me heaven, then put me through hell.

Iskustvo je nemilosrdni učitelj, i zato iz svake teške lekcije treba izvući pozitivnu pouku. Tako je moja koleginica svoje gorko iskustvo pretočila u reči jer je to često najbolji način za pobedu nad zbunjujućim osećanjima. Na kraju krajeva, kako bi se drugačije borio student književnosti nego rečima? 🙂

Zato bih vas zamolila na kliknete na ovaj link i pomognete joj da ima što više pregleda i tako osvoji nagradu. Uvek nam je potrebna mala pomoć, a znamo da se tuga lakše leči poklonima. 🙂

DIY minijaturna pisaća mašina 

Kažu da je sreća u malim stvarima. Sa sigurnošću mogu reći da je sreća često i u minijaturnim stvarima! Ukoliko se do sada niste oprobali u DIY ili ‘uradi sam’ projektima, ovo je idealna prilika za to.

Ovoga puta tema mog DIY projekta inspirisana je knjigama – u pitanju je mašina za pisanje. ⌨✏

Bilo mi je potrebno oko sat vremena (sa sve seckanjem i sušenjem), a iako nije ispala idealna i treba je još doraditi (ali slobodno vreme nije uvek jača strana), prilično sam zadovoljna. 🙂

Materijal koji vam je potreban za ovaj projekat:

  • štapići od sladoleda ili šper-ploča ili nešto slično
  • štapići za ražnjiće
  • testerica
  • lepak
  • akrilne boje ili tempere (ukoliko želite da se brže osuši, može poslužiti i fen za kosu)
  • četkice
  • papir i olovka

Video sa uputstvima možete videti ovde

Minijaturna pisaća mašina može biti savršen poklon za svakog knjigoljupca koji  će mu krasiti policu. 🙂

Ovaj projekat je inspirisan The Square to Spare! 🙂

Šta biste vi voleli da napravite? 🙂

The Versatile Blogger Award?

Pre nekoliko dana (nedelja) stiglo mi je obaveštenje od drage Tanje, koja me je nominovala za The Versatile Blogger Award. Prvo sam pomislila: „Jao, paa diiivno!“ A zatim: „Čekaj, a šta je to?“

Ako sam dobro shvatila, u pitanju je nešto slično #sharelove, što se idealno uklapa i raspoloženje u kojem sam poslednjih nekoliko nedelja. U pitanju je nešto slično tagovanju i izazovima na bookstagramu, a cilj je zapravo upoznavanje što više novih blogova uz pisanije zašto ih pratite. Nagrada je: lepa reč! Pa gde ćete bolje! 🙂 (Tanja, ispravi me ako grešim!)

  1. Little Blue Book je jedan od prvih blogova koje sam zapazila od kada sam i sama ovde. To je blog na kome možete naći tekstove koje će vas inspirisati da barem malo više vodite zdraviji život, kako da ga dovedete u red ili koju knjigu da pročitate. Takođe, ukoliko ste ljubitelj čajeva, ovo je pravo mesto za vas. Lično, najviše me raduje ekološki deo bloga, jer moramo brinuti o našem domu – planeti Zemlji! #gogreen

Prvo pravila igre za ovu blogersku nagradu su:

  • Zahvalite osobi koja vas je nominovala.
  • Nominujte do 15 blogera/autora sa WordPress-a (može manji broj, ali ne više od 15) i obavestite ih.
  • Podelite sa svima 7 činjenica o sebi.
  • Objavite sliku nagrade u svom tekstu i pravila.

 

7 ČINJENICA O MENI:

  1. Jedan sam od organizatora festivala knjige ČitamЧиташ. Uživam u tome i veoma sam srećna kada nam neka knjiška misija uspe. 🙂
  2. Nisam mnogo čitala kada sam bila mala i zato se divim svima vama koji jeste. 🙂 Više me je zanimala gramatika, ali kasnije shvatiš da jedno bez drugog ne ide. 🙂
  3. Obožavam DIY projekte i potrudiću se da ih ovde bude još više. 🙂
  4. Volim da crtam. Ne mislim da imam preterano mnogo talenta, ali dovoljno da napravim obeleživače za knjige. xD
  5. Jedno vreme sam bila mnooogo zaljubljena u slovenački jezik i tu ljubav hitno moram da obnovim!! (ali obaveze, obaveze…)
  6. Učim srpski znakovni jezik. Smatram da je to deo srpskog jezika – kao što na srpskom možemo da pišemo i govorimo, tako možemo i da „mlataramo“ rukama. 🙂
  7. Oduševljava me tzv. Bookstagram. Veoma vesela i nesebična zajednica, i nadam se da će ovo mišljenje dugo potrajati. 🙂

 

I za kraj ovog posta, predlažem/nominujem blogove (sa wordpress plaforme) koje morate posetiti. 🙂 To su Books and hot tea, Chasing false projections i Fangirls’ bookshelves. 🙂

 

Knjiški pozdrav,

Katarina.

 

Izazivam te – knjiški tag

Ukoliko vam je omiljena aktivnost na internetu praćenje stranica/blogova koji se bave knjigama, sigurno ste naišli (i verujem zadržali se tu) na blog Crni biser. Hvala im na ovom tagu! 🙂
Pravila su sledeća:

1. Moraš da budeš iskren/a!

2. Ne možeš da ne odgovoriš na pitanje!

3. Moraš da taguješ bar još četvoro ljudi!

Pa da počnemo! 🙂

Koja knjiga je najduže na tvojoj polici nepročitana?

Trudim se pročitam knjige koje imam na polici, a ostale sklanjam sa vidika da me ne bace u depresiju ha-ha. xD Šalu na stranu, trudim se ih pročitam s obzirom na to da su mi knjige zapravo posao, pa mi na polici stoje uglavnom klasici koji su mi najviše i potrebni. Ipak, u glavi mi je dugo stajao „Alhemičar“, možda čak i oko 10 godina. Pročitala sam ga tek pre mesec-dva. Još je tu dosta knjiga, ali ova je možda i najduže bila nepročitana.

Koju knjigu sada čitaš, koja je poslednja knjiga koju si pročitao/la i koji knjigu ćeš čitati sledeću?

Poslednje što sam pročitala su „Pisma iz Pariza“, trenutno čitam „Iden From“, a planiram posle toga da čitam neke kritike.

Koju knjigu svi vole ali je ti mrziš?

Ne mogu da kažem da mrzim neku knjigu, ali imam veliki otpor prema knjigama u kojima se opisuju ubistva tokom rata. Ta tematika mi je generalno teška.

Koju knjigu uporno govoriš da ćeš pročitati ali verovatno nećeš?

Za sada nemam takvu knjigu, to je dobro, je l’? 😀

Koju knjigu čuvaš za penziju?

Ne čuvam nijednu konkretno, pretpostavljam da ću čuvati za penziju neku omiljenu. Kažu da takve knjige treba čitati u različim periodima života, svaki put se drugačije shvate. 🙂

Poslednja stranica: virneš li pozadi da saznaš kraj ili čitaš redom?

Zavisi, ponekad da, ponekad ne, nije mi to neki ritual. 🙂

Izjave zahvalnost: traćenje papira i mastila ili zanimljiv dodadak?

Smatram da je ovo deo koji samom piscu može dosta da znači. U tom smislu znači i meni kao jedna dodatna informacija, a često se dešava i da je tematski povezano sa samom knjigom, i tada mi je posebno zanimljivo. 🙂

S kojim likom iz knjige bi se zamenio/la?

Uf, iako zanimljivo, veoma teško pitanje. Uglavnom mi se sviđaju tragični likovi, pa ne bi baš bilo lepo zameniti se sa njima. Ali kako ovo pitanje ne bih pretvorila u teško i naporno, neka to bude mačak iz Alise ili glavna junakinja knjige Moj gospodin savršeni. xD

Imaš li knjigu koja te podseća na nešto u tvom životu (mesto, vreme, osobu)?

Uglavnom da, i takve knjige su mi često i omiljene. Kod knjiga mi je to nekako i najbitnije. U redu, tu su stil pisanja, sama priča, likovi itd, ali ipak mi je na kraju najbitnije kakav je osećaj u meni probudila. U tom smislu bih pomenula „Nebo može da čeka“, ne podseća me na mene, ali me asocira na nešto što bih uradila da sam u takvoj situaciji. Tu je i bezosećajni „Stranac“, dakle, dve totalno krajnosti. xD

Koja knjiga je bila s tobom na najviše mesta?

Bukvalno fizički – svaki put neka druga, emotivno i psihički – u poslednje vreme „Pisma iz Norveške“ Isidore Sekulić. Ubih ljude pričajući o toj knjizi. 🙂

Lektira koju si mrzeo/la u srednjoj školi, ali je ispala dobra posle dve godine?

Šekspirova dela. U gimnaziji sam dobila jedinicu čas pre roditeljskog sastanka. Bukvalno dve godine kasnije sam dobila 10 na fakultetu. Karma iz a bič. 😀

Polovne ili nove knjige?

I polovne i nove i elektronske, sve. 🙂

Jesi li čitao/la neku knjigu Dena Brauna?

Ne, gledala sam filmove inpirisane njegovim knjigama, a možda nekad pročitam i neku njegovu knjigu, nisam do sada planirala. 🙂

Da li ti se nekada film dopao više od knjige?

Sigurno. Nemam tu odbojnost ili predrasudu prema filmovima. Nekad film prosto bolje, po mom mišljenju, prenese emociju jer mi npr. ne leži pičšev stil pisanja.

Da li si zbog neke knjige bio/la gladan/na, isključujuću kuvare?

Ha-ha, ne da se mogu iz prve setiti, ali verujem da jeste. xD

Čiju ćeš preporuku za čitanje uvek prihvatiti?

Verovatno prijateljice Zorane, svakakve književne poduhvate proživeh sa njoj a i sličan nam je ukus. 🙂

Ukoliko želite, možete i vi da odgovorite na ovaj izazov. 🙂 A ovom prilikom izazivam Little Blue Book, Libromaniju, Knjigoljupku Maju i Bookstaworm. 🙂

Knjiški pozdrav!

140 godina od rođenja Isidore Sekulić 

,,Pitaćeš me: da li mi je teško u zemlji kamenja, leda i siromašnih ljudi? Pitaćes me: zašto sam opet na severu kad ima krajeva gde se gazi cveće, gde sunce i stenu moze da užari, i čoveku pravo u srce sija! Zasto! Zato što volim muku i anatemu. Volim kad uspropnice treba skakati za svaku mrvicu života i uspeha. Volim kad čoveka iz dana u dan glođe neki strah, a čovek se ume isceliti; kad mu aveti svaki dan nesto uzmu, a on se ume odreći. Volim onoga koji kamen ore a ipak ima hleba. Onoga koji kaže da je sramota uvući jedrilo kad zatrube vetrovi i bure, i koji otvorenih očiju sme da gleda kako u peni talasa kotrlja brodolom.”

Već sam pisala o Isidori Sekulić (o Pismima iz Norveške pogledajte klikom ovde). Zapravo, to je bila jedna od mojih prvih objava. I zaslužuje to da bude. Zbog nje zavoleh putopise. Zbog nje me oduševi daleka i hladna Norveška.

Isidora Sekulić je bila srpska književnica, akademik i prva žena koja je postala član Srpske akademije nauka i umetnosti. Radila je i kao prevodilac i tumač književnih dela, pa njen opus čine i naša lektira i naša stručna literatura.

U martu sam imala (sasvim slučajno) priliku da posetim izložbu „…IMAM SVOJ KRUG KREDOM…“ posvećenu ovoj književnici u Biblioteci grada Beograda. Izložena su prva izdanja ,,Pisama iz Norveške”, čuvenih ,,Saputnika” i još mnogih drugih (na fotografijama se nalaze samo neke od knjiga).

Posebno mi je privuklo pažnju pismo koje je napisano pre tačno 81 godinu – 14. aprila 1938. Pismo je upućeno Milošu Ivkoviću, filologu, profesoru i diplomati. Pismo izgleda ovako:

,,Kako ste? Šta radite?” Počinje tako jednostavno, savremeno i svevremeno a budi nostalgiju. I danas biste na ovaj način započeli poruku namenjenu bližim prijateljima, samo putem poruka, društvenih mreža ili mejlova. Rukopis je danas redak. To me neizbežno navodi na pitanje: kada ste poslednji put nekome napisali pismo? Kada vas je ono poslednji put dočekalo u poštanskom sandučetu? ✉

Moram vam priznati da sam pismo ili dva primila u poslednjih godinu dana, a da sam jedno ove godine i poslala. I sreća je bila prevelika, naročito ako ga ne očekujete. Zamislite kako se budite, čujete zvono na vratima, iznenađeni ne možete da se setite šta ste to naručili onlajn, a zapravo shvatite da se neko setio vas. Divno, zar ne?

U Beogradu na Topčiderskom brdu nalazi se kuća u kojoj je Isidora provela poslednjih 20 godina života i otvorena je za posete. Deo Umetničkog izazova je i poseta kuće nekog pisca, tako da očekujte i utiske o tome. 🙂

Kad ste poslednji put bili na nekoj izložbi?
Knjiški pozdrav,

Katarina

Lik žena u književnosti

Ja smatram svoj dan izgubljenim ako mi se barem jedna žena toga dana ne osmehne.“ – rekao je Kazanova. Žene su vekovima inspiracija mnogim piscima. O njima se govorilo kao emotivnim, nestašnim, lepim, najboljim, najgorim, ali uvek posebnim bićima. Zbog njih su se vodili ratovi, zbog njih su stradali i najjači, a ipak su one i život davale zarad ljubavi.

Večite muze i večite muke, ženama je posvećeno posebno mesto u književnost.

 

madame-bovary-toronto-film-festivall
Fotografija: variety.com

„Gospođa Bovari“ je roman čiji je autor Gustav Flober. Ema Bovari nije samo obična žena koja strada. Ona ne uspeva da se izbori sa svojim strastima, idealima, maštanjima, najdubljim željama i zato postaje simbol čovečije nemogućnosti da se izbori sa sobom.

 

Movi_Oneg0029_large
Fotografija: ana.rs

U Puškinovom delu „Evgenije Onjegin“ upoznajemo Tatjanu. Devojka koja se, uprkos življenja u njoj, izdiže iznad banalnog provincijskog sveta. Svoj život vidi kao romanesknu stvarnost, a obrazuje se čitajući sentimentalne romane. Iako emotivna i zaljubljena, ne odlazi za svojim idealnim dragim, kog mnoge devojke nalaze samo u knjigama, već razum i bolno iskustvo pobeđuju.

Berliner Ensemble, Probe Mutter Courage

Fotografija: vikipedija

 Danas se sintagma Majka Hrabrost i njena deca upotrebljava u pozitivnom smislu, u želji da se istakne jačina, požrtvovanost i ljubav majke prema svojoj deci. Ipak, ako pročitate ovu knjigu, upoznaćete Anu Firling, koja zahvaljujući ratu zarađuje i zarad zarade žrtvuje živote svoje dece. Iako je njena ljubav dokazana u nekoliko navrata, ona ne čini dovoljno da bi sprečila njihovo žrtvovanje. Danas Majka Hrabrost se pominje kao naziv za nešto pohvalno, iako to zapravo i nije.

ak crno belo
Fotografija: fashionista.com

 

 Tu je i neizostavna, mnogima iritantna, Ana Karenjina.

Tolstoj je pisao o lepoj, gracioznoj, misterioznoj ženi.

S jedne strane neverna, s druge strane žena koja pati za sinom.

U ovom romanu najomiljenija tema je Anina krivica, pa se čitaoci dele na one koji je osuđuju i one koji  razumeju njene postupke.

Jedno je sigurno: ova žena nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

 

A Streetcar Named Desire
Fotografija: screenprism.com

Postoje trenuci kada vas u životu održava još samo želja. U slučaju Blanšet („Tramvaj zvani želja“, Tenesi Vilijams), to je želja za izgubljenom mladošću, nežnošću i iluzijom. Ova profesorka engleske književnosti je udovica sa starog juga. Udala se kada je bila veoma mlada, ali i zaljubljena u svog muža, mladog pesnika, koji izvršava samoubistvo zbog prikrivenog homoseksualizma. Nikada se nije udavala, ali je nastavila da živi u malom gradu u kom je poznata po svom sumnjivom moralu i brojnim aferama sa dosta mlađim muškarcima. Osućena od strane društva, a bez snage da se snađe u svetu u kome nema njenog pesnika, u životu je održava samo želja, teška i previše jaka želja, za mladošću i nežnošću. Mešajući javu i san, Blanš odvode  u ludnicu.

800px-Betty_Hennings_Nora_11
Fotografija: vikipedija

„Lutkina kuća“ ili „Nora“ je drama jednog od najvećih norveških pisaca – Henrika Ibzena.

On Noru predstavlja kao rasipnicu, žrtvu, nesrećnu, ali na kraju odlučnu ženu koja želi da otkrije i  upozna svet.

Umeš li i ti da se pretvoriš u vetar?

Postoje dela savremene književnosti koje već možemo ubrajati u klasike. Mnogi smatraju da tu pripada i Alhemičar Paula Koelja.

Prvi put se susrećem sa rečima, mislima i verovanjima ovog pisca. Za njega sam čula preko mnogih prijatelja i poznanika kojima je Alhemičar omiljena knjiga. Tako se i našla na mojoj TBR listi, iako nisam planirala da je pročitam u skorije vreme. Ipak, kada sam slučajno naišla na nju spremajući ujakovu policu sa knjigama, rešila sam da vikend provedem čitajući je.

17198087_1852626335010272_1795764319_n

Koeljo se smatra jednim od najpopularnijih duhovnih pisaca današnjice. Njegova dela se dotiču „svega odreda, od ljubavi do čarolije, od samoubistva do značenja života“.

Kažu da ovaj roman puca od pozitivnosti, a ja bih rekla da puca i od metafora i simbola. U priči pratimo Santjaga, pastira koji sanja san koji odlučuje da prati. Kao i svi mi, on sanja o nekom divnom mestu, mestu koje je čarobno i na kome se nalazi blago. Blago stvoreno samo za nas. A svako od nas ima svoje Lične Legende i sanjanja. Koliko se isplati i da li se isplati tražiti blago, i šta zapravo blago predstavlja, u ovoj knjizi je otkriveno. Naravno, na vama je da li ćete se složiti sa otkrivenim kada pročitate knjigu. 🙂 Koeljo piše ono što je ljudima potrebno da čuju – da postoji nada.

Moram reći da postoje delovi knjige koji su mi se veoma svideli, a u nastavku možete pročitati i citate koje bih izdvojila:

– Ali ja ne umem da se pretvorim u vetar.
– Ko živi svoju Ličnu Legendu, taj zna ono što treba da zna. Snovi postaju neostvarljivi samo zbog jednog: zbog straha od neuspeha.
– Ne bojim se neuspeha. Jedino ne umem da se pretvorim u vetar.
– Onda ćes morati da naučiš.

17198592_1852626381676934_363612049_n

– Odlazim – reče. – I hoću da znaš da ću se vratiti. Volim te jer…

– Ne govori više ništa – prekide ga Fatima. – Voli se zato što se voli. Ne postoji razlog zbog kojeg se voli.

Idejom me podseća na Malog princa i nije moja ‘šolja čaja’. Prosto nisam ljubitelj toliko metafora, duhovnosti i vere na jednom mesto, a i nisam ovako zamišljala knjigu. Ipak, veoma mi se sviđa njena struktura. U Laguninom izdanju na početku se nalazi Predgovor povodom dvadeset pet godina od prvog izdanja, a na kraju Intervju sa Paulom Koeljom, koji je veoma interesantan i uz pomoć njega možete malo bolje i razumeti samu knjigu.

Za kraj, evo nekoliko zanimljivosti o samoj knjizi:

  • Alhemičar je prvi put objavljen u Brazilu i prodato je ukupno 3 primerka.
  • Koelju je 2009. godine dodeljeno priznanje Ginisove knjige rekorda za najprevođenijeg autora jednog romana.
  • On je autor koga prati najviše ljudi na društvenim mrežama.

Na početku knjige nalazi se i posveta. Iako je prekopirana, to mi se čini kao veoma lep gest.

17160514_1852626398343599_2062170382_n

Uprkos mojoj vernosti realizmu, ne odustajem od Koelja, na TBR listi ostaje – Veronika je odlučila da umre.

Kakvi su vaši utisci?

Knjiški pozdrav!